Osamdesetih godina 20. veka u automobilskoj industriji je vladao pravi mali rat između renomiranih proizvođača sportskih automobila o tome ko će napraviti najbolji i najbrži sportski automobil.
ferrari napred
Videvši čuveni Poršeov model 959 na Sajmu u Frankfurtu, Enco Ferari je zahtevao od svojih inženjera da naprave automobil koji će u svim segmentima biti bolji od čuda iz Štutgarta. Njegova želja je bila da u jedan model ugradi čitavu istoriju „propetog konjića“ i da on poseduje sve karakteristike koje su decenijama unazad krasile svaki Ferarijev model.

U Maranelu su svi ozbiljno shvatili želju starog Enca, kome je to bila poslednja želja u životu, svetlost dana je ugledao F40. Posle kraćih nedoumica, odlučeno je da ovaj model ponese ime F40, jer je projektovan  da  obeleži četrdesetogodišnjicu postojanja kompanije. Automobil je premijerno predstavljen 1987. godine u Maranelu, a predstavio ga je Enco Ferari lično.
ferrari unutra
Kompletna šasija Ferarija F40 bila je izrađena ko karbonskih vlakana, istih onih od kojih se prave i bolidi Formule 1. Za razliku od njegovog rivala Poršea 959, enterijer nije bio toliko raskošan, pa je na početku svima delovalo da je nemački gigant stvorio luksuzniji automobil. Ni što se tiče tehnologije, F40 nije bio ni nalik Poršeu, ali je zahvaljujući centalno postavljenom motoru i idealnom rasporedu težine, svima bilo jasno da se radi pravom trkačkom automobilu. Težina vozila iznosila je 1 100 kg, unutar koga je radio turbo motor od osam cilindara zapremine 3 litra. Razvijao je 478 Ks, 28 više od Poršea, što mu je omogućavalo maksimalnu brzinu od čak 324 Km/h, što je za 9 Km/h više od svog rivala.

Od 0-100 Km/h stizao je za 3,8 sekundi, 0,2 sporije od Poršea, ali ono što je Enco Ferari želeo, dobio je – superautomobil koji je imao najveću maksimalnu brzinu ikada viđenu i koju dugo niko nije mogao da nadmaši.
ferrari nazad
Na početku proizvodnje, u Ferariju su planirali da naprave svega 400 primeraka, međutim već prve godine su prodali više od 1300 primeraka. Cena u tom trenutku je iznosila 400.000 dolara. Ljubitelji automobila su najviše bili impresionirani činjenicom da je F40 zapravo bio putnički automobil, a da je po svojim performansama neodoljivo podsećao na automobil koji je projektovan za trkačke staze.

Enco Ferari je preminuo 1988. godine, a njegov F40 je potrajao do 1996. godine, kada je Ferari odlučio da obustavi proizvodnju. Ipak, iako je prošlo dve decenije od prestanka proizvodnje, ovaj model je i dalje izuzetno zanimljiv i tražen kao „klasik“. Danas ako želite da uživate u njemu, treba izdovjiti sedmocifrenu sumu zelenih novčanica.

Izvor: BelgradeGentleman
Foto:www.pinterest.com